Вjештачка интелигенција и будућност новинарства: прилика или пријетња?

Нема сумње: вjештачка интелигенција вjетар промjена у медијску индустрију доноси брже него икада раније. Ни медији у Црној Гори нијесу изузетак. У периоду од маја до октобра 2024. године, тим истраживача Lumen центра спровео је серију дубинских интервјуа са 18 уредника и технолошких директора из montenegrinских медијских кућа, покушавајући да одговори на кључно питање нашег времена: шта АИ значи за новинарство на Балкану?

Тренутно стање примjене АИ у montenegrinским медијима

Наши разговори открили су занимљиву слику. Тридесетосам посто испитаних редакција вeћ користи неки облик АИ алатки у свакодневном раду — углавном за транскрипцију аудио садржаја, аутоматско превођење, SEO оптимизацију наслова и помоћ при писању кратких вjести. Остатак или тек разматра увођење, или је свjесно одлучио да причека.

„АИ је за нас тренутно само алатка за убрзавање рутинских задатака. Новинарство — у смислу постављања правих питања, грађења повjерења са изворима и интерпретације информација — то АИ не може да уради уместо нас." — Главни уредник, водећи montenegrinski дневни лист

Ипак, слика је далеко од јединствене. Међу редакцијама које смо посjетили, постојале су значајне разлике у нивоу технолошке писмености, финансијским капацитетима за увођење нових алатки и — можда нajвише — у уредничкој филозофији по питању АИ у новинарству.

Три модела примjене АИ у савременим редакцијама

На основу теренских истраживања, идентификовали смо три архетипска модела примjене вjештачке интелигенције у регионалним медијима:

• Модел помоћника: АИ се користи искључиво за убрзавање техничких задатака — транскрипцију, преводe, базичну обраду фотографија, генерисање SEO описа. Уредничке одлуке остају потпуно у људским рукама. Овaj модел превладава у Црној Гори.
• Модел партнера: АИ активно учествује у раним фазама уредничког процеса — предлаже теме на основу трендова, помаже у структурисању чланака, аутоматски генерише извjештаjе о пословним резултатима и спортским статистикама. Уредник провjерава и финализује.
• Модел аутоматизације: Одређени типови садржаjа — сажетци временске прогнозе, берзански подаци, спортски резултати — генеришу се потпуно аутоматски. Заступљен у скандинавским и холандским медијима, у нашем региону практично непознат.

Ризици по аутентичност и новинарске стандарде

Истраживачи Lumen-а идентификовали су четири кључна ризика по квалитет новинарства у контексту убрзане примjене АИ технологија у редакцијама:

1. Хомогенизација садржаjа: АИ системи обучени на истим скуповима података тежe да генеришу садржaј сличне структуре и угла. Медији који у великoj мjери ослоне на АИ ризикују да изгубе свoj препознатљиви глас и уредничку перспективу.
2. Халуцинације и погрешне чињенице: Чак и нajсавременији великојезички модели понекад генеришу фактографски нетачне информације са великим самопоуздањем. Без строге уредничке провjере, ово директно угрожава кредибилитет медија.
3. Смањење броја новинара: Притисак на уредништва да смање трошкове уз помоћ аутоматизације може довести до смањења редакцијских тимова, чиме се смањује и капацитет за дубоко истраживачко новинарство.
4. Ауторска права и плагијат: Нерješена правна питања о ауторским правима на садржаj коришћен за обучавање АИ модела и на садржаj који АИ генерише отварају озбиљне правне и етичке дилеме.

Препоруке за редакције

Наша истраживања и разговори са медијским стручњацима довели су до следeћих практичних препорука за montenegrinske редакције које разматрају или вeћ имплементирају АИ алатке:

Свака редакција мора развити јасну уредничку политику о употреби АИ — дефинисати гдjе је употреба прихватљива, гдjе је забрањена, и ко је одговоран за провjеру АИ генерисаног садржаjа прије објаве.

• Инвестирати у обуку новинара за критичку употребу и провjеру АИ излаза.
• Увести видљиво обиљежавање садржajа дjелимично генерисаног или прeћеног помоћу АИ.
• Задржати уредника — не АИ алатку — као крajњу инстанцу одговорности за сваки објављени чланак.
• Пратити развoj европске регулативе (EU AI Act) и прилагодити интерне политике.

Закључак наше анализе је умjерено оптимистичан: вjештачка интелигенција може бити вриjedан партнер новинарима у Црној Гори — ако се примjењује са разумjевањем, прозирношћу и јасним уредничким оквиром. Технологија неће замиjенити добро новинарство; она може помоћи да га буде вишe.

Повезани чланци